Kliničke studije su pokazale da stres može dovesti do kardiovaskularnih i emocionalnih oboljenja, kao što je depresija. Postoje brojni dokazi da depresija podstiče nastanak arterioskleroze i da je faktor rizika u nastanku bolesti srca. Simpatoneuralni sistem inerviše srce i ostale organe u organizmu i prvi se aktivira u odgovoru na stres. Aktivacijom ovog sistema dolazi do oslobađanja kateholamina (dopamina, noradrenalina i adrenalina) koji dovode do povećanog stvaranja oksidativnih radikala i promena u funkciji ćelija. Disfunkcija dopaminske i noradrenalinske neurotransmisije u mozgu doprinosi nastanku depresije.
Moderna monoaminska hipoteza ukazuje da je povećanje ovih neurotransmitera u sinapsi prvi korak u seriji kaskadnih odgovora koji dovode do antidepresivnih aktivnosti. Na učestalost nastanka depresije kao i uspešnost antidepresivne farmakoterapije utiče pol, starost i hormonski status jedinke. Žene dva puta češće oboljevaju od depresije i imaju veći komorbiditet depresije i srčanih oboljenja. Na molekularnom nivou kateholaminska neurotransmisija je regulisana različitim setom makromolekula uključujući enzime, transportere i pre-i postsinaptičke receptore. Naša istraživanja su usmerena na ispitivanje molekularnih mehanizama kao i tretman različitim farmakološkim supstancama u animalnom modelu depresije, praćenjem aktivnosti različitih signalnih puteva kao i količine kateholamina, ekspresije gena za njihove enzime sinteze i razgradnje, transportere i adrenergičke receptore u mozgu, srcu i drugim perifernim organima kod eksperimentalnih životinja oba pola.