Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologiji metaboličkog sindroma – molekularni mehanizmi i kliničke implikacije, III41009

Metabolički sindrom je skup metaboličkih poremećaja koji predstavlja rizik za dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. Cilj projekta je da se bolje upozna uloga glukokortikoidnih i drugih steroidnih hormona u patofiziologiji metaboličkog sindroma, rasvetljavanjem višestruke veze između molekularnih mehanizama delovanja ovih hormona, neuroendokrinog odgovora na stres ili traumu i kliničkih manifestacija sindroma. U cilju integrisanja novih znanja, sprovode se multidisiplinarna istraživanja, koja uključuju molekularni, ćelijski, endokrinološki, biohemijski, farmakološki, genetički i proteomički pristup. Ispitivanja se rade na animalnim modelima metaboličkog sindroma, na pacijentima sa poremećajima povezanim sa metaboličkim sindromom, kao i in vitro, na humanim ćelijama i tkivima. U pažljivo usklađenim laboratorijskim i kliničkim eksperimentima koristi se moderna metodologija i eksperimentalni pristupi, od PCR-a u realnom vremenu i semikvantitativnog Western blota, do genetičkih analiza genskih varijanti i interakcione proteomike. Očekujemo da će dobijeni rezultati fundamentalnih i kliničkih istraživanja biti translatirani u kliničku praksu i primenjeni u dijagnostici i kliničkom menadžmentu metaboličkog sindroma. Ishod ovog projekta biće rezultat visokog nivoa komunikacije i naučne razmene između saradnika tri tima sa komplementarnim akademskim i kliničkim kompetencijama.